|
|
ПРЕДГОВОР |
|
Ребус иначе по многима синоним за ствари које треба разрешити или
растумачити представља врло атрактивну загонетку, која нажалост не налази
довољно простора ни код енигматских аутора ни код уредника енигматских рубрика и
енигматских часописа.Другачије речено, ова загонетка која у разним облицима
постоју у народу од памтивека није у данашње време адекватно заступљена. Ова
књига поред осгалог, треба да да скроман допринос популаризацији и даљем развоју
ребуса,као енигматске дисциплине.
Зависно од тога да ли се ребус као загонетка
приказује и помоћу слика и цртежа или само помоћу слова, бројки или специјалних
знакова,ребусе делимо на сликовне и словне.У овој књизи обрађени су само словни
ребуси у ужем и правом значењу те речи, значи они у којима фигуришу само слова,
без бројки и специјалних знакова. Од ребусних подврсти разликујемо анаграмне
ребусе (решење се добија размештањем словадобијене фразе из поставке ребуса) и
палиндромне ребусе (решење се добија читањем добијене фразе из поставке ребуса с
десна улево). И код словних ребуса, додуше доста ретко срећемо и ове две
подврсте. Поред ових, постоје још две подврсте ребуса новијег датума: раребус и
ребусоид. Оно шго их разлкује од класичних ребуа, а што им је заједничко, то је
да се изостављена слова код формирања фразе из поставке ребуса не одбацују, већ
се користе у решењу, само на другом месту. Код раребуса она долазе на крају свих
елемената ребусне фразе, а код ребусоида долазе иза сваког елемента ребусне
фразе из кога су и изостављена.Раребус и ребусоид не срећаио код словних ребуа,
мада је могуће направити и такве конструкције. Постоји још и тзв. повратни
ребус, који се решава као и класичан ребу, с тим шго се добијена фраза чита
другачије. Решење се добија читањем које почиње од неког слова унутар фразе која
је произишла из поставке ребуса, при чему се она чита до краја, а затим се
прочита и онај део фразе који је у почетку прескочен.
У односу на сликовне
ребусе, словни ребус је тежа загонетка како са аспекта састављаеа, тако и за
решавање. Ово донекле и објашњава због чега се аутори ребуса више опредељују за
сликовне ребусе. Док је код сликовних ребуса обично у питању само распознавање
слика и цртежа или радње која се врши, као и односа који су евентуално дати у
поставци ребуа, а на бази чега се поставља ребусна фраза чије одговарајуће
читање даје решење ребуа, код словних ребуса треба открити једну или више
комбинација просторног односа, изгледа, положаја, величине, количине или боје
слова представљаних у поставци ребуа шго може дати врло сложене релације на
основ којих се постаља фраза ребуса и долази до решења. Зато се обично практокује, мада се то
чини и код словних ребуса, давање уз поставку ребуса и број слова речи које
представљају његово решење. Јиш је већа помоћ решавачима, ако се поред броја
слова речи решења, у наслову ребуса стави и одређени текст који асоцира на
решење ребуса.
Како се код састављања словних ребуса
могу користити и идеје које је тешко применити кодсликовних ребуса и
како постоји далеко већа могућност комбиновања, то се у овој енигмагској дисциплини
могу остварити како са аспекга поставке тако и аспекта решења, врло ефектни
радови. Често се због тежине решавањасловни ребус назива
и разбиглавом. Као што је потребна виртуозност аутора да употреби нову или праву идеју и одабере
нову или праву комбинацију слова, да би направио ефектну ребусну поставку, тако је потребна и
посебна надареност решавача да открије ту идеју и комбинацију и
дође до решенња. Ово се може упоредити са решавањем математичких
проблема, где решавач и поред познабања теорије из које је проблем задат, уколико није посебно инспирисан, уколико му не прораде
"кликери”и не открије “цаку” аутора задатка,
тешко може доћи до речења. У овсј књизи има прегршт оваквих ребусних
остварења, што даје потврду претходном наводу и указује чињеницу да се
енигматика уопште, па и у случају словнаг ребуса као једног њеног дела, не може
увек свести на једноставно стваралаштво, као што је у осталом случај и у свим сферама у којима човек
нешто ствара.
Људи који се баве
енигматским стваралаштвом не би требало да буду задовољни
статусом који енигматика,
каопосебан вид новинарства тренутно има. Да би се направио добар енигматски
рад, поред знања и
опште културе аутора, неопходни су још и идејност, способност
комбиновања и едукативност. Значи све оно што задире у високо - интелектуалне
сфере. Како све ово важи и за ребусно стваралаштво, ова књига открива,
крозједну врсту загонетке,
кроз словни ребус, тајне и лепоте света енигматике, сложеност и озбиљност овог
стваралаштва, чиме даје одређен
допринос бољем и реалнијем сагледавању енигмамтског стваралаштва, а у
циљу постизања шторавноправнијег положаја у односу на друге
врсте
стваралаштва.
Аутор ове књиге,
иначе врстан енигмата и виртуоз у састављању словних
ребуса,
желео
је
кроз један
популаран и практичан приступ, кроз објашњења како се
код досад коришћених идеја и
комбинација решавју словни ребуси, у једном систематском приказу овога, не
само
да објасни како
најлакше доћи до решењана словног ребуа, него и да укаже на
путеве које су користили
аутори да би дошли до поставке ребуса и тиме покажу сву ширину могућих идеја и
комбинација у овом стваралаштву.
|
 |
 |
|
