ПРЕДГОВОР

ЧУДО (НЕ)ВИЂЕНО

Истина НА ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ важи за све изузев за ову књигу која успоставља нову БИ СЛОВО.

Слово, једно једино слово, шта човек да ради са њим? Паметни људи су се досетили па су поједина слова искористили за обележавање хемијских симбола, мерних јединица, писци и режисери њиме насловише своја дела, а математичари нађоше највећу примену обележавајући једним словом тачке, дужи, површине, непознате итд. Ти исти математичари устврдише да је најкраћи пут између две тачке права линија, док неки други истрајаше на томе да је најдужи пут између две тачке машта. А да машта може свашта најбоље доказује ова књига у којој су сабрани сви једнословни ребуси са којима су се њихови аутори играли, поигравали и надигравали. Наизглед немогуће , ови чудотворци, учинише не само могућим него и једноставним до те мере да се обичан смртник запита: «Како се ја тога нисам сетио?» Па тако 565 пута колико и има ребуса у овој књизи. Осим малог броја натегнутих, остали ребуси не само да су коректни већ се могу назвати генијалнима.

Владета Тривунац, као што је случај са свим његовим књигама, обави велики истраживачки рад, педантно прикупи, разврста и представи нам све једнословне ребусе који су до данас смишљени. Тако сазнајемо да је у периоду од педесетак година (1952-1999) објављено свега 39 ових радова, а онда за непуних девет година (2000-2008) експлозија 526 комада. Ко познаје наше енигмате неће ту открити ништа необично. Наиме наши енигмати су чудо. Прво занемаре неку енигматску врсту, а онда јој се масовно посвете, као што је био случај са слоговним магичним квадратима 5х5. Да су енигмати само обични припадници народа видимо и по старој српској фалинци да нам је туђе наизглед боље и прикладније. То најбоље илуструју ребуси са идејом САМО. Ј. Ђ. Ђорђевић 1866. године објави рад Самос (само С), непознати аутор у панчевачком «Побратиму» 1900. године потеже још даљи пут – Самоа (само А), а обојици је Самош био под носом (само Ш – објављен много касније).

Иако бројка 565 једнословних ребуса делује чудовишно сасвим сам сигуран да ће ова књига потакнути ауторе на даље истраживање и откривање нових могућности. Сасвим сам сигуран у то јер су и претходне књиге Владете Тривунца имале тај ефекат. И за сам крај, ово дело аутору нека служи на част, а нама на ползу.

Миодраг Тошић