|
|
| П Р Е Д Г О В О Р |
Стручна литература из одређене области људског интересовања и стварања,
која је уско специјализована и која продире у тајне једног сегмента те области,
нарочито ако се том облашћу бави релативно мали број људи, веома је ретка. Ако
се у року од три године из једне специфичне енигматске области, из сфере словних
ребуса, појаве од истог аутора две вредне и значајне књиге ,,Како решавати
словне ребусе” из 1998. године и књига о којој сада са посебним задовољством
говоримо ,,Идеје у словним ребусима”, онда то о аутору Владети Тривунцу много
говори.
Цењени аутор ових књига, иначе инжењер технологије, бивши одличан шахиста
и један од најбољих српских енигмата свих времена, који се доказао не само као
састављач загонетака, већ и као енигматски аналитичар и историограф, нарочито
књигом која је пред Вама, показује и доказује, колико је на основу вишегодишњег
бављења енигматиком, прикупљања и проучавања материјала, дубоко ушао у ову
област енигматског стваралаштва, и то не само у сфери истраживања, већ и у сфери
стварања оваквих загонетака. Неоспорно је да Владета Тривунац спада у сам врх
аутора српског словног ребуса, а овом књигом још једном потврђује да је и
одличан енигматски писац.
Књига о којој говоримо је
логичан наставак поменуте књиге ,,Како решавати словне ребусе”, у којој је на
један сериозан начин дат систематски приказ кључева за решавање словних ребуса
(наравно са примерима), што је уједно био на одређени начин и приказ идеја које
су се до тада, на основу сазнања аутора књиге, користиле у састављању словних
ребуса.
Књига ,,Идеје у словним ребусима” даје систематски приказ коришћених
идеја у словном ребусу, сложен по азбучном редоследу, а илустрован са најмање
једним примером, који је по мишљењу аутора књиге најбољи репрезент те идеје, у
шта имајући у виду ауторево познавање ове материје, не треба сумњати. Књига
садржи више стотина нових идеја, које су аутори словних ребуса у последње време
користили у свом стварању и тиме обогатили укупни опус и идејност у овој врсти
загонетке.
Ова књига третира период од 1951. године, период савременог српског
словног ребуса. Због тога, као логичан наставак ове књиге, очекујемо од истог
аутора или од групе аутора, што је можда реалније, убрзо и појаву књиге
,,Зборник српског словног ребуса”, у којој би био дат по годинама појављивања,
по часописима и новинама, по ауторима, по идејама, као и по другим релевантним
елементима, комплетан приказ свих словних ребуса, до којих би се могло доћи, а
који су објављени на српском језику од краја 19. века, током читавог 20. века и
наравно закључно са почетком овог века. Са евентуалном ,,Антологијом српског
словног ребуса” која би се затим могла надовезати на ову књигу, а која би
представила ,,бисере” у овој врсти загонетке, о овој старој и веома
интересантној енигматској дисциплини било би углавном све речено, наравно са
аспекта установљавања пресека стања у стварању и достигнућима у овом сегменту
енигматског изражавања на нашим просторима.
Ова књига, као што рекосмо, представља азбучно сложену збирку до сада
реализованих идеја у састављању словних ребуса, са најбољим примерима по избору
аутора, који на најсликовитији начин представљају илустрацију коришћене идеје.
Ова књига кроз списак коришћених идеја, уствари показује домет у овој
енигматској врсти, пресек онога што је до сада по питању идеја урађено, па је
значајна за даљи развој ове врсте загонетке. Она је значајна и због тога, што ће
покренути заљубљенике у ову врсту загонетке да трагају за новим идејама или да
реализују боља решења са већ коришћеним идејама, а у циљу стварања врхунских
загонетака и обогаћивања укупног фонда српског словног ребуса. Наравно, циљ је
књиге да привуче и енигматске почетнике и енигматске ауторе који се до сада нису
бавили овом врстом загонетке, не би ли се и они испробали, а можда и афирмисали
у овој стваралачкој сфери. Поред тога, књига је веома корисна како за
састављаче, тако и за уреднике енигматских издања, за ауторе да се не би
понављали, а за издаваче да не би објављивали сличне или исте поставке. У
реализацији исте идеје, различити аутори могу независно дођи до истих решења,
што се не може сматрати плагијатима, чак иако се овакви радови и поново објаве.
Управо из свих ових разлога се и ствара стручна литература, а ова књига у свим
наведеним случајевима треба да да пун допринос.
Кратко речено, ова енигматска студија у области идеја коришћених у
словном ребусу, представља антологијско дело у српској енигматици и даће сигурно
даљи позитиван импулс у енигматском издаваштву у сфери стручне
литературе.
Ребус је једна од најстаријих загонетака. Углавном разликујемо сликовне и
словне ребусе. Сликовни ребуси су лакши за састављање, а и за решавање, јер је
код њих довољно распознати приказану слику или представљену радњу, па уз помоћ
потребних слова, прочитати решење. Словни ребуси су тежа енигматска дисциплина,
јер се за њихово састављање користе разне идеје и њихове комбинације везане за
положај слова, облик слова, величину слова, третирање слова, однос међу словима
и слично. Да би се олакшао посао решавачу, да би се он заинтригирао за једну
овакву загонетку и да би могао сам да открије ауторову идеју, односно коришћени
кључ, обично се уз поставку ребуса даје и број слова решења, као и одређена
асоцијација која упућује на решење. Са овим циљем, могуће је дати и број слова
ребусне поставке.
Код словног ребуса се може видети виспреност и инвентивност аутора,
способност ликовног обликовања идеје, као и тежња да се са што је могуће мање
слова, уз оригиналност идеје, добију што дужа и смисленија решења. Под словним
ребусима, наравно, подразумевамо и ребусе код којих се поред слова, могу у
комбинацијама појавити и бројеви, као и специјални знаци. Пошто словни ребус
заузима релативно мали простор, он се обично сврстава у другоразредне, мање
вредне загонетке. Наравно, потпуно је погрешно вредновати неку загонетку само на
основу простора који она заузима. С обзиром на тежину у састављању квалитетних
словних ребуса, често је потребно више времена да би се направио један
оригиналан и вредан рад, него да се направи просечна укрштеница, што најбоље
знају аутори који су се бавили и једном и другом врстом
загонетке.
Интересантна
је чињеница да су најзаслужнији за афирмисање словног ребуса били уредници
одређених енигматских часописа, иначе врхунски енигматски ствараоци, који се
нису уопште или су се веома мало бавили овом врстом загонетке. То наводи на
закључак да су ови врсни састављачи загонетака и енигматски уредници, који су
сигурно имали изванредан осећај за било који сегмент енигматског стваралаштва,
што се тиче његове тежине, потребних особина аутора и његовог вредновања,
форсирали ову енигматску дисциплину управо из разлога њене тежине и потребне
ауторске виспрености и инвентивности. Ради илустрације овога поменимо енигматске
уреднике који су оставили дубок траг у историји српске енигматике, као што су
пок. Симон Рацковић (издања: ,,Енигма”, ,,Разонода милиона”, ,,Мала
укрштеница”), Бошко Петровић (издања: ,,Енигма”, ,,Политика мозаик”, сепарат
,,Еуреке”, алманах ,,Загонетка”), Вељко Допуђа (издања: ,,Скерцо”, ,,Енигматски
скерцо”), Миодраг Крстић (издање: ,,Ослобођење мозаик”, ,,Јавност”), Љубиша
Јакшић (издање: ,,Беоквиз”), уз извињење свима онима који можда нису поменути.
Наведени енигматски великани у својим издањима давали су потребан простор
словним ребусима и сигурно су најзаслужнији што је ова загонетка имала
континуиран развој и по нашем мишљењу достигла висок ниво и по питању идеја и по
питању квалитета. Потврда за напред наведене констатације је и књига која је
пред Вама.
Словним ребусом бавила се читава плејада познатих српских енигмата. Као
што смо рекли, књига третира период од 1951. године, можемо слободно рећи период
савременог српског словног ребуса, при чему из те прве генерације која је утрла
пут развоју српског словног ребуса треба издвојити Андрејевић Павла, Ријавец
Јожета и Станковић Србољуба.
Касније, пре или
после, појавили су се нови заљубљеници у ову врсту загонетке, који су даље
развијали идеје и унапређивали српски словни ребус. Од ових енигмата, уз
извињење ако смо неког случајно изоставили, требало би поменути (сложено по
азбучном редоследу презимена) Вученовић Момира, Живковић Мирослава, Зекић Нову,
Лазаревић Мирослава, Маљковић Стевана, Мићуновић Радомира, Никић Бранислава,
Радисављевић Зорана, Стевановић Милију, Тошић Миодрага, Тривунац Владету и
Цветковић Мирослава. Срећна комбинација добрих аутора ребуса и енигматских
уредника који су имали осећај за ову врсту загонетке, резултирала је у великом
броју изванредних, антологијских остварења објављених у овој области. Вредност
ових састава може се сагледати тек када се реши ребус и открије идеја на бази
које је аутор развио ребусну конструкцију. Читањем ове књиге, мада сте овде
лишени могућности решавања, сигурно је да ћете потврдити претходну констатацију.
Можда је нека идеја у књизи илустрована и релативно лошим примером. То је зато
што аутор књиге није за тај кључ могао да нађе бољи пример, па ето изазова и
стимуланса да се са том идејом направи нешто боље и
вредније.
У књизи је обрађено укупно 752 идеје илустрованих са 1026 словних ребуса,
при чему је ово дело 73 аутора. Са највише радова заступљени су следећи ребусни
ствараоци: Стевановић Милија (252), Станковић Србољуб (143), Тривунац Владета
(90), Лазаревић Мирослав (68), Вученовић Момир (64), Мићуновић Радомир (45),
Маљковић Стеван (42), Андрејевић Павле (40), Цветковић Мирослав (37) и Вемић
Михајло (35). Оно што је занимљиво то је да се у књизи појављује 486 до сада
необјављених радова (47,35%), у којима је аутор књиге нашао чак 314 нових идеја.
По казивању самог Владете Тривунца, овакав импозантан број нових коришћених
идеја у конструкцији словних ребуса, последица је одзива енигмата, који су на
позив аутора књиге доставили све своје необјављене радове. Овај велики број
нових идеја и изванредних састава у овој сфери у великој мери последица је
претходне, већ поменуте књиге истог аутора, која је подстакла све заљубљенике у
ову врсту загонетке на даља истраживања и доказивања. Овом позиву одазвали су се
(сложено по азбучном редоследу презимена) Вемић Михајло, Вученовић Момир,
Живановић Зоран, Живковић Мирослав, Зекић Ново, Крстић Миодраг, Лазаревић
Мирослав, Маљковић Стеван, Марић Марко, Мићуновић Радомир, Никић Бошко, Никић
Бранислав, Ријавец Јоже, Савић Јован, Станковић Живота, Стевановић Милија, Тошић
Миодраг, Тошић Мирољуб и Цветковић Мирослав. Свима њима, а посебно породици пок.
Станковић Србољуба, која је доставила материјал из енигматске заоставштине овог
великана српског словног ребуса, коме је и посвећена ова књига, њен аутор
Владета Тривунац исказује велику захвалност.
Наведимо и имена најзначајнијих часописа који имају велике заслуге за
популаризацију ове врсте загонетке и за даљи развој српског словног ребуса.
Педесетих и шездесетих година 20. века то су била београдска издања ,,Енигме”,
,,Разоноде милиона”, ,,Мале укрштенице” и ,,Новости енигме”. Седамдесетих и
осамдесетих година то су били горњемилановачки часопис ,,Еурека” (сепарат ЕД
,,Загонетке”) и београдски часопис ,,Политика мозаик”. Последње деценије прошлог
века, највише пажње словним ребусима посвећивали су београдски часописи
,,Скерцо” и ,,Енигматски скерцо”, као и сарајевски часопис ,,Ослобођење мозаик”.
У последње време ово то чине београдски часописи ,,Беоквиз” и ,,Осмосмерка”, а
нарочито првонаведени, чиме се даље веома успешно популарише овај сегмент
енигматског стваралаштва и даје знатан допринос његовом даљем
развоју.
Потребно је посебно похвалити и графички приказ примера у овој књизи,
који је урађен зналачки и веома професионално. Треба рећи да је у неким
случајевима веома тешко представити ребусну идеју аутора, поготово када се ради
о кључевима који су неуобичајени и ретки у стварању ребусне конструкције.
Успешност графичког приказа ребусне поставке може у великој мери допринети
заинтересованости решавача да реши предметну загонетку и дати значајан прилог
већем квалитету загонетке и њеном бољем вредновању, као и бољој
решивости.
Можемо слободно рећи, мада то читалац може и сам закључити, ова књига
несебично открива све тајне везане за ребусно састављаштво, а то нам је могао
презентирати само аутор који је и сам ушао до танчина у чаробни свет словног
ребуса. Због тога, ову књигу, од срца топло препоручујемо, не само свим
енигматским ствараоцима, већ и широј читалачкој публици, као доказ чињенице како
и у ,,малим стварима” треба бити ,,велики” и како, на први поглед те ,,мале
ствари”, у ствари у себи крију многе особине аутора, једне или више генерација,
па и нације из које они потичу, везане за досетљивост, духовитост, лукавост,
луцидност, оштроумност, па и генијалност.
Пожелимо
српској енигматици што више оваквих књига и што више енигматских ствараоца,
попут аутора ове књиге, који ће се тако континуирано, предано и професионално
бавити енигматским стваралаштвом и његовим истраживањем и проучавањем. То ће
бити сигурна база и гаранција даљег развоја српске енигматике, њеног адекватног
вредновања и добијања статуса који ово стваралаштво неоспорно
заслужује.
И на самом крају још једна порука читаоцима. У области људских
преокупација и деловања, постоје различити чудесни светови. Један од њих је и
свет енигматике, а у оквиру њега и подручје словних ребуса. Да би неки од ових
светова заволели, морате их боље упознати. Ова књига ће Вам управо омогућити да
неприметно упловите у чудесан свет словних ребуса и да га заволите. Нека Вам је
са срећом и желимо Вам да уживате у њему.
Београд, 27. септембар 2001. године
Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ
|
 |
 |
|
